13.02.2011. НАГРАЂЕНА ОТПИСАНИЈА

 

Фонд „Принцеза Оливераје, у четвртак, 10. фебруара, у седишту Фонда, свечано доделио награде студентима, учесницима литерарног конкурса за Једно ново Отписаније на тему "Јер се помрачише душевне очи муком и метежом који је у свету" (стихови Јеле Балшић, Отписаније Богољубно, 15.век).

 



Свечаности су, поред лауреатa, присуствовали и многобројни сарадници, пријатељи и поштоваоци рада и циљева Фондa.

            


Присутне је, на почетку вечери, поздравила директорка, Соња Јовићевић Јов. Она се захвалила студентима на учешћу, подсетила на досадашње активности Фондa и исказала радост што мисија Фонда континуирано инспирише младе људе на стваралаштво...



                   

Мр Викторија Митровић, једна од чланица жирија, осврнула се на конкурс, разноликост радова, као и на ентузијазам и љубав уложену у овај пројекат, пре свега идејног творца и оснивача Фонда.

 


Награде и похвале студентима је,с великом радошћу, уручила Оливера Шарановић, оснивач Фонда, обративши им се следећим речима:
“Мој савет, више молба, за све вас је да пажљиво чувате и негујете свој неспорни таленат, јер ће вам он бити најсигурније прибежиште пред сваком буром, коју живот неминовно доноси...“

           olivera saranovic sofija knezevic filip bulatovic

Вече су обасјале младе наде српске џез сцене, и то, очаравајућим гласом, Софија Кнежевић, a заводљивим клавирским акордима, Филип Булатовић. Звуци песама „Девојко мала“, “Summertime“, “Ipanema” чинили су само део музичког путешествија на које је овај сјајан дуо повео све присутне.

Гостима је представљено и најновије издање Фонда, збирка поезије „У Русији се растаје заувек“ Бориса Б. Рижија. Стихове очаравајућег поете читала је сарадник Фонда, Јелена Мандић, а музику инспирисану његовом поезијом, компоновао је и маестрално извео гитарски тандем Жарко Мандић и Зоран Сарић.

                                                                                                                                                                                                                                                                                

Гости су, још неко време, уз пригодно послужење, размењивали утиске, одагнавајући мрак „душевних очију“ и заборављајући на сваку „муку и метеж“...