06.10.2010. ПОСЕТА БУДИМПЕШТИ И СЕНТАНДРЕЈИ

 

Фонд „Принцеза Оливера“  30. септембра 2010.г, затворио је манифестацију Месец српске културе у Будимпешти и Сентандреји промоцијом свог новог издања - књиге Кнегиња Оливера, пут ружама посут.

Организатор овог културног догађаја био је Културни и документациони центар Срба у Мађарској, у сарадњи са Црквеном општином у Будимпешти, Српским позориштем у Мађарској, Српском школом „Никола Тесла“ у Будимпешти и КУД „Табан“, а уз покровитељство Самоуправе Срба у Мађарској и уз помоћ Државне фондације за националне мањине у Мађарској и Министарства за дијаспору Републике Србије.

 

У препуној сали Српског културног центра у Будимпешти представници Фонда, Оливера Шарановић,  Соња Јовићевић Јов и Никола Гиљен упознали су присутне са својом мисијом, досадашњим и будућим активностима. Публици је представљена монографија Принцеза Оливера, заборављена српска Кнегиња, објављена прошле године, као и њено ново, недавно публиковано, другачије конципирано издање на српском и немачком језику, под насловом Кнегиња Оливера, пут ружама посут.

         

 

 

Дирљиву и надахнуту атмосферу употпунио је музички програм у којем су наступили прослављени баритон Оливер Њего, као и ансамбл „Дуо модерато“ (композитор, Милан Игњатовић- гитара и Емина Смоловић -виолина). Бравурозно извођење "Чардаша" Емиине Смоловић пропраћено је дугим аплаузом. Сплет традиционалних и савремених српских песама, као и популарних оперских арија измамио је сузе носталгије и чежње српске публике, као и задивљеност свих присутних овом догађају у мађарској престоници.

           

 

Остатак вечери протекао је у сусрету представника Фонда и чланова музичког ансамбла са публиком у Галерији Српског културног центра. Домаћини и њихови гости разменили су утиске, искуства и разговарали о проблемима културне, уметничке и научне делатности у матици и дијаспори.

           

У оквиру посете српској заједници у Мађарској били смо гости Културног и документационог центра Срба и Самоуправе Срба у Мађарској. У разговору са координатором програма Центра Дианом Ђурић и председником Самоуправе Љубомиром Алексовим упознали смо се са културно-просветним и другим друштвеним активностима српске дијаспоре на територији нашег северног суседа.

 

          

 

Амбасадор Републике Србије, његова екселенција Дејан Шаховић, угостио нас је у здању нашег дипломатског представништва у Будимпешти. У пријатној атмосфери вредног културно историјског споменика који је некада припадао нашем дипломати и песнику Јовану Дучићу, представили смо његовој екселeнцији наше активности и упознали се са напорима наше државе на пољу очувања културног идентитета српске дијаспоре у Мађарској.

ambasada budimpesta olivera

           

 

На позив оца Лазара и кустоса Косте Вуковића посетили смо Сентандреју, драгуљ српске духовности и културе. Посета је уприличена 1. октобра 2010, управо на дан када су после више деценија српској црквеној општини враћене на управу зграда Препарандије и Благовештенске цркве. Иначе, Препарандија је подигнута 1793.г. и у њој се од 1796. г. налазила српска основна школа, а од 1812-1816. г. Прва српска учитељска школа. Благовештенску цркву сазидали су 1752. г. српски трговци из Сентандреје.  Будући да је у оно време реч Грк била синоним за трговачко занимање, ова црква често се назива и Грчком црквом. У овим здањима ће по свој прилици бити изложен део богате збирке Музеја Српске православне епархије будимске.

Наши домаћини упознали су нас и са другим знаменитостима Сентандреје – Београдском саборном црквом, Епархијским музејем, трговачким крстом...Нарочиту пажњу побудила је слика Стеве Тодоровића Сабор у Призрену пред Косовску битку из 1899. г. Ова слика је 1915, за време аустроугарске окупације Србије украдена у Београду и наредних девет деценија изгубио јој се траг. Међутим, пре неколико година, примећена  је у катологу за једну аукцију на којој је требало да буде продата за багателну цену. Захваљујући помоћи Регионалне привредне коморе Панчева, Музеј је откупио слику и рестаурисао је и она се данас налази у  поседу Музеја.

            

                    

Ови светли примери патриотизма потврда су да дуготрајна и упорна борба за очување српског културног идентитета и повратак традицији и духовним вредностима дају позитивне исходе.