08.09.2014. ПОЗИВ НА ПРЕМИЈЕРУ ФИЛМА

 

Фонд "Принцеза Оливера" и "Делиус филм" позивају Вас на свечану премијеру играног филма "Ћирило и Методије: Апостоли Словена", 18. септембра, у "Сава центру", од 20:30 ч.

Свети Ћирило и Методије, византијска браћа рођена у деветом веку, у историји су познати као велики хришћански мисионари. Њихово деловање је значајно утицало на културни развој свих словенских нација због чега су их и звали - словенским апостолима. Са намером да хришћанску веру шире међу словенским народима на матерњем језику створили су ново писмо – глагољицу, први словенски алфабет, који ће користити за превођење Старог завета и црквених књига, због чега их је црква канонизовала.На тај начин  поставили су темеље словенској књижевности. Због значаја за хришћанство, њихов дан се обележава и у православном и у католичком календару, а проглашени су заштитницима Европе. 

Поводом обележавања 1150 година од мисије Св. Ћирила и Методија настала је ова драма, која жели да овековечи овај велики историјски догађај. Реализацију филма су заједно помогли православна и римокатоличка црква у Чешкој, као и многе славистичке институције. Филм је сниман на локацијама у Чешкој, Словачкој, Италији, Турској и на Кипру. 

Одраставши у Солуну који је у том периоду окружен Словенима, браћа Ћирило и Методије образовани на византијском двору, а добро познајући словенски језик добијају од византијског цара Михајла посланство у Моравској, а на молбу моравског кнеза Растислава, који бојећи се утицаја који су ширили франачки свештеници и немачког цара Лудвига, обраћа се за помоћ Византији. У тој мисији, поред веома утицајних противника који су заговарали тројезично проповедање вере, стекли су велики број ученика који су наставили рад поготово на територији Паноније, а потом и данашње Србије, Македоније, Црне Горе и Далмације. Један од њихових ученика, Климент, саставља нову азбуку коју и данас користимо. У част Св. Ћирила назива је ћирилицом. 

Ћирилометодијевско учење имало је великог успеха код Срба. Оно је брзо „освојило“ двор Стефана Немање, на коме су житија Свете браће често и радо читана. Улога владара заштитника православља, као што је био великоморавски кнез Растислав, имала је велики утицај на самог Немању, а према неким тврдњама по Растиславу је име добио и Немањин најмлађи син Растко, будући први српски архиепископ Свети Сава. „Дело Свете браће могло је да се одржи у српском народу највише зато што га је утврдио и дао му живот Свети Сава“, а овај најомиљенији српски Светитељ, заштитник Цркве, школе и народа „сјединио је у себи рад и задатак обеју Словенских Апостола“.

После Првог светског рата Срби и Српска православна Црква учествовали су у обнови православног живота у Чешкој, односно тадашњој Чехословачкој републици, на два начина. Велики утицај на обнову православља на овим просторима одиграла је Мукачевска (Мукачевско-прешовска) епископија у источној Словачкој, која је била под јурисдикцијом Српске Цркве, на чијем се челу налазио Србин, епископ Владимир (Рајић) и у којој је велики број свештеника био српског порекла. С друге стране, кључну улогу у обнављању Православне Цркве у Чешкој и Словачкој имаће њен будући епископ Горазд. Он је примио монашки постриг и име Горазд у манастиру Крушедол, а за епископа га је хиротонисао Патријарх српски Димитрије (Павловић) 1921. године. Епископ Горазда стрељали су нацисти за време Другог светског рата. Црква га је канонизовала и данас га СПЦ и Чешка Црква славе на дан његове мученичке смрти, 4. септембра (22. августа по Јулијанском календару) као Светог свештеномученика Горазда Чешког.

После Другог светског рата Чехословачка православна Црква добила је канонски отпуст од СПЦ и постала аутокефална.